Zar je sve na prodaju,pa i obraz čist,
zar ko ćuti danas,taj je danas ,,čist”?
Zar laž da bude zakon,a istina greh?
Gde god da kreneš,gledaš isti ples…
Zar da se nemoral ceni glasno,
a čestitost ćuti,tiho,jasno?
Zar je novac važniji od duše što zna?
Zar je zlato vrednije od pogleda bez dna?
Zar dostojanstvo više nije u modi?
Već se stidi onaj ko mirno hodi…
Zar umetnost da ćuti pred tuđim brendom
a vrednost da prosjači pred novim trendom?
Zar je vrlina smešna mnogima,
dok se podlost zove snalažljivost uma?
Zar da izdam svoj integtitet tiho,
da me tapšu dok postajem ništa i niko?
Zar da mi znači titula,ako nema vrednost,
ako u očima ne sija čestitost?
Zar da ćutim pred onima što u magli vide,
kad imam oči što kroz srž vide?
Ne,ja ne dam svoj moral ni za bilo koju cenu,
ne dam dušu da se svidim vremenu!
Ne dam ni etiku,ona je krv što me stvara,
ona je svetlost u ovom vremenu,
što i tama od nje vidi tračak gde ima dara!
Ne dam ni reč što u tišini traje,
a ni veru što kroz oluje ostaje!
Ne dam ni istinu,ni svoj san,
ni čistu misao što se rađa svaki dan.
Ne dam ni priču,ne dam ni glas,
ne dam ni ljudskost,ne dam čast!
Ne dam ni ono što srcem diše,što čuva svetlo,
kad sve drugo mrači više.
Zato stojim kad Pluton lomi,
jer moje srce Jupitera je jako kad delo se ne slomi!