Kad Pluton progovori,
dosta je laži i manipulacije,
kad Pluton progovori, znam da može i drugačije.
Kad Pluton progovori,
nepravde dosta je, više da se ćuti-gotovo je.
Kad Pluton progovori maskama dosta je, vidim kroz te okove, ne pristajem na ostatke.
Kad Plutonu pretvaranja dosta je,
ništa se više sakriti ne može,
Jer osoba koja nosi ovu energiju Plutona, zna da može i drugačije.
Da može pošteno,
da može i moralno,
da istina kroz nemoral prozire
i ne želi kroz život ni da korača drugačije!
Jer tvoj je um oštar, kroz laži prodire,
istinu vidi dok svet te razdire! Intelekt tvoj- tihi ratnik bez glasa,
što kroz mrak vodi, hrabro
bez straha!
U tišini tame, istina sija, iz pepela duše, rađa se snaga i harmonija.
U pepelu boli iskra se rađa, nova ja ustaje, hrabra i snažna!
Kad Plutonu pretvaranja dosta je,
iz tame istina k’o vatra postaje!
Maskama kraj je, sad sve se ruši, progovara ono,
što dugo ćutalo je u duši…
Ne tražim odobrenje, ni ruku što laže, iz pepela dižem se,
još snažnije,još jače!
Sad hodam visoko, bez lanca i senke,
prošla sam kroz pakao da pronađem sebe.
Ne nosim više tuđe mišljenje u sebi,
moj put je moj- Čist, istinit,ali pravi!
Ne gledam nazad,
tamo više ničega nema,
tamo je nepravda,
koja mi je ucinjena,
da bih spoznala kroz nju,
koliko sam dok sam se borila protiv nje,mentalno jaka,
pravedno u istini ostala!
I da me zapravo ta nepravda nije slomila,već samo čvršćom napravila
dok mi je Gospod oklop dao,da životno budem zaštićena!
I možeš drugačije.
I možeš još snažnije!
I kad ti šapat kaže “kraj”-
ti ustani još hrabrije!
U tebi je vatra koju nisu mogli da slome, tvoje vreme dolazi-u tišini,
ali kroz gromove!
Nisi stvorena da ćutiš,
da veneš u tišini,
već da zasijaš celom silinom u istini!
Kad Pluton u snazi je,
on ne miluje- razara, ne ostavlja tragove- već pravi od udara temelje. Ne prepravlja staro, već kida do kosti,
da bi ustala cela, bez straha, bez milosti.
On ne pita možeš li- on zna da moraš, i u pepelu svog haosa,
stojiš, goriš, stvaraš.
Pluton i jeste tu da te podigne,
još jače, još snažnije,da srce ti podigne.
Da iz lomova stvoriš svoje temelje nove, da kreneš ka sebi, kroz sopstvene snove.
