Jer nisi ti kriva što u životu ti staratelji nisu bili dovoljno posvećeni ,onda kada su ti najviše trebali… Tražila zdravu ljubav, osećaj sopstvene vrednosti,koji oni nisu znali pružiti. Hodila krivim hodnicima,daleko od staze ljubavi… Koje si to loše obrasce ponašanja morala osvestiti? Kakvu je transformaciju u tvoj život to moralo doneti? Da li te je partner znao dovoljno ceniti? Kao kap vode na dlanu držati?Ili sa njim nikad nisi znala na čemu si? Da li se prema tebi ponašao kao prema osobi koju je lako zameniti?A ti,kao lancima ga držala,jer ga nisi mogla pustiti? On,davao prednost onima koji to nisu zaslužili? Toliko posebnog u tebi ,ali nisu to primetili…Možeš li sebi oprostiti? Negde duboko si i ti znala,ali dozvoljavala da ti prelaze granice zbog osećaja niže vrednosti.Nisi sebe znala voleti.Da si osvestila,jos na prvo potcenjivanje otišla bi.Možeš li starateljima oprostiti što ni oni tvoju vrednost nisu videli? Možeš li im oprostiti i to što tvoj put nisu prepoznali,pa te pravim putem nisu dobro ni vodili? Iz nezdrave priče i starog obrasca ponašanja,imaš li hrabrosti izaći? Ili ćeš se takvim partnerima,zbog starog obrasca ponašanja stalno vraćati? Imaš li hrabrosti vrpcu preseći i u nov zdraviji život zakoračiti? Karmu pobediti! Ići tamo gde će te ceniti ,čuvati,voleti i za tebe se boriti.Jer ,to i zaslužuješ,da nekome budeš jedna jedina,na vrh postavljena i nikada povređena. Jer svaki sledeći put,kada neko pukuša da te obezvredi i ponizi,za stvari koje nisi kriva okrivi,ti to nećeš više dozvoliti !