I zašto mi daješ suočavanje na dnu od same sebe? Zar moje biće tako treba da vene? Koliko još misliš da držiš me u tom mraku,od kojeg čak zazire i sama tvoja senka u večnom strahu. Zar moraš da udaraš tamo gde najviše boli? Zar meta ti je moja duša i sve njene boli? Pritiskaš i poslednji atom moje snage,a ja…Ja ne znam kako da izadjem iz ove tame. Šta to za mene ima na samom dnu,da sam morala da dotaknem taj mrak i budem tu? Kolika snaga i hrabrost mi je potrebna ,da se iz tog pepela izdignem? Kakve senke prošlosti treba da pustim,da iz mraka izadjem?Jer moje Sunce bira život i sve što želi je da se više nikada u tom mraku ne nadje!